Borbeno vozilo pesadije M-80

Borbeno vozilo pesadije M-80

Maja 1968. god veca grupa jugoslovenskih strucnjaka posetila je preduzeca za proizvodnju borbenog vozila pesadije BMP-1 U Cehoslovackoj. Tog momenta to vozilo bilo je rodonacelnik jedne nove koncepcije borbenih oklopnih vozila, a svojim odlicnim karakteristikama je samo dodatno privlacilo paznju vojnih strucnjaka. Cehoslovaci su trebali posle 18 meseci priprema da zapocnu serijsku proizvodnju u mestu Zvolen u Slovackoj. Tom prilikom jugoslovenskoj delegaciji prikazano je vozilo i dokumentacija. Uglavnom svi su se slagali da je rec o izuzetnom sredstvu sa odlicnim borbenim karakteristikama iako pojedini podsistemi nisu najsavremeniji, te su strogo podredjeni koncepciji vozila. JNA je bila zainteresovana za nabavku ovog vozila i to kroz industrijsku kooperaciju, za sta Cehoslovacka nije bila zainteresovana. Usled nemogucnosti saradnje i intervencije Varsavskog ugovora u toj zemlji te iste godine, donosi se odluka o razvoju borbenog vozila pesadije u Jugoslaviji.

Jos 1966. god je uradjena studija o mogucnosti ralizacije savremenog BVP u zemlji. Nakon toga 1967. god uradjena je tehnicko-ekonomska analiza sa idejnim projektom. Na osnovu ovoga i na osnovu najnovijih vojnopolitickih kretanja u regionu, pocetkom 1969. god doneta je odluka da se ide u razvoj borbenog vozila pesadije pod sifrom M-980. Projekat je predvidjao vozilo amfibiju, mase 11,2t(sto je tokom razvoja premaseno), a prvobitna zamisao je bila da se ugradi FAMOS-ov motor, koji bi usavrsavanjem dostigao minimalno 170kW. Ipak prve serije BVP-a su imale francuski motor firme Hispano Suisa, snage 191kW isti kakav je ugradjivan u njihovo vozilo AMX-10P. Za razliku od domaceg ovaj motor je imao veci broj obrtaja, vece snage i zadovoljavajuce mase i gabarita. Pored toga sto je Francuska strana nudila motor u kompletu sa transmisijom, kod nas je razvijeno domace resenje transmisije u bloku, u to vreme najsavremenije moguce resenje. U toku 1974. god zavrsena su ispitivanja prototipa i odluceno je da se izradi nulta serija, za sta je uz idealne uslove bilo potrebno minimalno 18 meseci. Posto je naredne godine 1975. u maju bila planirana velika parada povodom 30 godina pobede nad fasizmom donesena je odluka da se odredjen broj vozila mora proizvesti do tog vremena. Zadatak je izvrsen u zadatom roku i vozilo je uspesno nastupilo na paradi, no kako se za izradu tih vozila koristio isti postupak kao i za prototip vozila kasnije nisu mogla biti koriscena u trupi. Cena ovako proizvedenog vozila je bila nekoliko puta veca od onog iz serijske proizvodnje. Zbog odredjenih teskoca u proizvodnji i modifikacija nulta serija je zavrsena tek 1978. god, a 1979. god je usvojeno u naoruzanje pod nazivom : Borbeno vozilo pesadije M-80 (BVP M-80).Radilo se zapravo o prelaznom resenju, jer jedan od uslova je bio i taj da motor mora biti domace proizvodnje. Izbor je bio motor OM403, koji se licencno proizvodio u FAMOS-u, a u pitanju je snazniji i savremeniji motor (235kW), koji je samo za 100kg tezi od francuskog modela. Ugradnja drugog modela je zahtevala dodatne izmene oklopnog tela i transmisije (ukupne izmene na dokumentaciji su iznosile 30% od dokumentacije vozila). Tokom 1979. god prototip je dovrsen i interno ispitan, a tokom 1980. god zavrsno je ispitan i uveden u naoruzanje kao Borbeno vozilo pesadije M-80A (BVP M-80A).U toku 1981. god izradjena je nulta serija, nakon okoncanja proizvodnje verzije sa francuskim motorom ( ukupno je nabavljeno 200 motora).

BVP M-80 su korisceni u svim sukobima na prostoru bivse SFRJ. Generalno pokazali su se dobro ali objektivni nedostaci dosli su do izrazaja: Zastareo top od 20mm malog kalibra i sa malim efektom na cilju, te malog dometa; zbog nepostojanja SUV-a moralo se dejstvovati iz kratkih zastanaka sto je povecavalo mogucnost da i sam transporter bude pogodjen; zastareli PO raketni sistem prve generacije, koji je zahtevao posebno uvezbanog operatera, a sto je narocito bilo problematicno kod operatera iz rezervnog sastava; male mogucnosti maskiranja.


BVP M-80: motor 191kW, top 20mm, na desnoj strani oklopnog tela pristupni panel kapljicastog oblika, valobran je bez prozora, na zadnjem delu izmedju vrata je alat, drugacije su "suknjice" oklopnog tela	BVP M-80A: motor 234kW, top 20mm, na desnoj strani oklopnog tela je veliki pravougaoni pristupni panel, valobran ima 2 prozora, na zadnjem delu izmedju vrata su kanisteri	BVP M-80A1: motor 234kW, nova kupola, top 30mm, stabilizacija, bacaci dimnih kutija

Razlike izmedju razlicitih verzija BVP M-80

Takticko-tehnicke karakteristike

I pored nekih slicnosti sa ruskim vozilima ove vrste, BVP M-80 je prilicno originalne konstrukcije. Osnovno naoruzanje je top M55 kalibra 20mm, koji se jos koristi na mnogim drugim orudjima. Uspesno dejstvo ovog topa je do 1.500m, a za ciljeve u vazduhu do 1.000m, probojnost projektila je 20mm celika. Polje dejstva je po vertikali -5 +65 stepeni i 360 po horizontali, a brzina paljbe 650-730 metaka u minuti. Topom se moze dejstvovati rafalno ili jedinacno. Borbeni komplet cine dva redenika sa po 200 metaka koji mogu biti sa: trenutno-zapaljivom, trenutno-zapaljivom obelezavajucom i pancirno-zapaljivom granatom. Top se na cilj navodi rucno ili uz pomoc elektro motora.

Sekundarno oruzje je spregnuti mitraljez M-86 od 7,62mm, desno od topa M-55. Efikasno dejsto ovog mitraljeza je do 600m. Mitraljez se popunjava iz municijske kutije u kojoj je redenik od 500 metaka, a u borbenom kompletu su jos tri ovakve kutije.

Protivoklopnu komponentu ovog vozila cini dvosinski lanser PO raketa 9M14M Maljutka. Ove rakete namenjene su za unistavanje oklopnih ciljeva na daljinama 500-3.500m i vode se rucno od strane nisandzije. Probojnost kumulativne glave ove rakete je 400mm. Borbeni komplet cine 4 rakete. Medjutim rec je o zastareloj raketi sa brojnim nedostacima: osetljiva je na ometanje, ima veliku netucenu zonu ispred vozila od 500m, brzina rakete je jedva oko 80m/s pa je do krajnjeg dometa potrebno preko 40s, sto ostavlja dosta vremena za protivdejstvo, a pri vodjenju transporter mora biti nepokretan, bojeva glava nije tandem-kumulativna. Ova raketa ja zadrzana i na unapredjenoj verziji M-80A1 Vidra, mada bi mnogo bolje resenje bile PO rakete Fagot.

PO rakete 9M14M

Vatrenu moc BVP-a cini i ukrcano odeljenje pesadije od sedam vojnika koji mogu dejstvovati iz vozila bocno kroz puskarnice ili posle iskrcavanja. Odeljenje je opremljeno sa sest pusaka M-70AB2, jednim puskomitraljezom M-72 i rucnim raketnim bacacima M-80 Zolja. Vozilo je opremljeno uredjajem za sakupljanje caura i izbacivanje barutnih gasova kada se dejstvuje iz unutrasnjosti.

Posada je troclana, napred levo je vozac, iza komandir, a u sredisnjem delu sa kupolom nalazi se nisandzija. Iza je prostor za mehanizovano odeljenje. Nisandzija ima na raspolaganju dnevnu nisansku spravu DNS-1 i nocnu nisansku spravu PNS-1, koja radi na principu pojacavanja slabih prirodnih izvora svetlosti (mesec, zvezde). U slucaju tamne noci moze se koristiti IC far komandira za "osvetljavanje" ciljeva, mada je ovo aktivna mera i demaskira vozilo.

Komandir na raspolaganju za dnevna osmatranja ima periskop TPKU2B, koji jos komandiru sluzi za merenje daljine i korekturu vatre. Za osmatranje nocu koristi se IC periskop TKN-1, kojim se moze osmatrati do daljina od 250-400m. Vozac za voznju nocu koristi elektro-opticki uredjaj M-66A2.

IC far za voznju i IC far komandira

U BVP M-80 ugradjen je motor HS115-2, snage 191 kW pri 3.000 obt/min. Rec je o motoru V izvedbe sa osam cilindara i vodenim hladjenjem. Motor je opremljen sa jednim turbokompresorom i koristi za pogon dizel gorivo D-1 i D-2 leti, odnosno mesavinu dizela i petroleuma zimi. Radna zapremina je 8.210 cm3. U dva rezervoara smesteno je 510l goriva sto obezbedjuje borbeni radijus od 500km po putu ili 350km van puta, ili 21h na vodi. BVP M-80A ima instaliran domaci motor OM-403 snage 235kW, a odredjenih razlika ima i na transmisiji i oklopnom telu.

Transmisija BVP M-80, je u bloku i objedinjuje menjac stepena prenosa i uredjaj za upravljanje, ima pet stepena prenosa za napred i jedan za nazad.

Hodni deo ima pet potpornih tockova, a vesanje je nezavisno i predstavlja kombinaciju torzionih vratila i hidraulicnih amortizera. Gusenice sirine 252mm su celicne sa gumenim umetcima.

Oklopno telo je od zavarenih ploca pancirnog celika, sa prednje strane je debljine 14mm, sto daje zastitu od kalibra 20mm sa razdaljine od 100m. Bokovi su zasticeni oklopom debljine 9mm, sto pruza zastitu od gelera i kalibra 7,62mm na svim daljinama. Na oklopnom telu je ugradjeno 8 puskarnica (po tri levo i desno i dve pozadi)

BVP M-80 savladjuje uspon od 60 procenata (30 stepeni), bocni nagib do 55,5 procenata (25 step.), rov sirine do 2,4m i vertikalne prepreke visine do 0,8m. Maksimalna brzina je 65km, a po makadamskim putevima 35-40km. Vozilo je amfibija i moze vodene prepreke savladjivati plovljenjem. Najvazniji preduslovi su da je obala strma do 25 stepena i da recni tok nije brzi od 1,5m/s. Vozilo bez pripreme ulazi u vodu uz prethodno podizanje valobrana. Brzina povljenja je 7,5km/h. Klirens vozila je 400mm.

BVP M-80 je opremljen i sa uredjajem za izbacivanje prodrle vode, kolektivnim sistemom NHB zastite, sistemom za gasenje pozara koji se aktivira rucno ili automatski, uredjajem za zagrevanje unutrasnjosti, spasilackim prslukom PS-82 za spasavanje u slucaju prinudnog napustanja vozila za vreme plovljenja. Za maskiranje koristi se termodimna aparatura motora koja stvara dimnu zavesu duzine 250-400m u trajanju od 2 do 4 min. Za odrzavanje veze ugradjen je radio uredjaj RUT-1A dometa 20km na ravnicarskom terenu kada vozilo nije u pokretu i 15km kada je u pokretu. Za kontakt posade unutar vozila koristi se uredjaj UMr.

Puskarnica sa automatskom puskom M70AB2, desno hodni deo BVP-a

Ugradnjom motora HS-115 snage 191kW postignuta je specificna snaga od 13,7kW/t, sto nije bilo dovoljno. Pored toga HS-115 bio je zastareo zato se donosi odluka o kupovini licence za nov motor od firme Mercedes. Novi motor oznake Daimler Benz OM-403 proizvodio je FAMOS. Radi se o desetocilindricnom, cetvorotaktnom motoru sa direktnim ubrizgavanjem. Motor odlikuje velika elasticnost po obrtnom momentu. Maksimalna snaga je 235kW (320ks), pri 2.500 obrtaja, a uz pomoc efikasnog uredjaja za hladjenje motor pouzdano radi do +50 stepena. Nove serije vozila u koje je ugradjivan ovaj motor dobijaju oznaku M80A. Ugradnjom motora OM- 403, specificna snaga vozila je povecana na 16,6kW uz povecanje i ostalih parametara pokretljivosti. Za ubrzanje od 0 do 32km/h je potrebno 7s, sto se smatra odlicnim rezultatom. Spoljne, vidljive razlike u odnosu na M-80 su na desnoj strani oklopnog tela je veliki pravougaoni pristupni panel, valobran ima 2 prozora, na zadnjem delu izmedju vrata su kanisteri.

Neposredno pred rat razvijena je nova verzija BVP, M-80A1 Vidra, koja je izradjena samo u nultoj seriji. Ugradnjom nove kupole, koja je bila u razvoju od pocetka osamdesetih i druge nove opreme eliminisani su najveci nedostaci verzije M-80: zastareo top i nepostojanje stabilizacije topa, sto je onemogucavalo dejstvo u pokretu. Za Vidru je u pogonima "Zastave", razvijen novi automatski top M86 kalibra 30mm. Razvijen je i savremen elektrohidraulicki servo sistem za pokretanje kupole po horizontali i topa po vertikali, sa ziroskopskom stabilizacijom topa i nisanske sprave sto je omogucilo i dejstvo i iz pokreta. Umesto dve stare nisanske sprave ugradjena je jedana nova - NS-30/1, sa dnevnim i nocnim kanalom integrisanim u jedan kanal. Nova sprava ima mogucnost uvecanja od 1,1 i 4x, odnosno sa uvecanjem od 6x u nocnom rezimu. Ugradjen je i novi, poluautomatski sistem vodjenja raketa Maljutka, sa zasebnom nisanskom spravom integrisanom u IC lokator. Ovim resenjem obuka operatera je znatno uproscena: operater uoci i izabere cilj, lansira raketu i prati cilj nisaneci u njegov centar, ne vodeci racuna o polozaju rakete. Top M86 koristi dve vrste granata: trenutno-fugasne zapaljive (pocetne brzine 1.050m/s) i pancirne (1.100m/s). Maksimalni domet je 6.900m, a efikasni za lakooklopljene ciljeve do 1.500m, za pesadiju do 3.000m i ciljeve u vazduhu do 2.300m. Kadenca je 600 met/min, uz izbor jedinacne ili rafalne paljbe od 5, 10 ili neogranicen broj metaka. Borbeni komplet cini redenik sa 200 granata.

Na kupolu BVP-a M-80A1 su ugradjena 4 bacaca dimnih kutija (BDK M79, isti kao i na tenku M-84), sa mogucnoscu izbacivanje dve ili sve cetiri dimne kutije na daljinu od 100m. Nova kupola je za 35 procenata teza od prvobitne, ali to nije ozbiljnije ugrozilo druge karakteristike

Na osnovu oklopnog tela ovog vozila, uz manje izmene razvijen je i citav niz drugih vozila: BVP M-80A KC- komandno vozilo cete, BVP M-80A KB- komandno vozilo bataljona, BVP M-80LT - lovac tenkova, BVP M-80A SPA -samohodno PA orudje, BVP M-80A -Sn oklopno sanitetsko vozilo i BVP M-80A MOS- samohodni minopolagac. U preduzecu FAMOS iz Hrasnice uradjeni su prototipovi ovih vozila. Sasija BVP M-80 posluzila je i za ugradnju PA raketnog sistema Sava (Strela 10M / SA-13 Gopher), ali izgleda da se nije dalje stiglo od prototipa. PA verzija BVP M-80SPA, (verovatno samo jedan primerak), je koriscena u specijalnoj jedinici Drzavne Bezbednosti - JSO. Posle raspustanje te jedinice, sva vozila trebalo bi da se nalaze u Zandarmeriji Republike Srbije. Sredinom 2004. godina prikazana je nova modifikacija BVP-a, pod oznakom M-80/98A.

Borbeno vozilo pesadije M80A1 Vidra

Prototip vozila M-80A1 Vidra, bez naoruzanja

Zanimljiva kombinacija oklopnog tela BVP M-80 i Ruskog PVO sistema Strela 10M, pod imenom "Sava" M-90

Tip/poreklo	M-80, M-80A, M-80A1 Vidra / SFRJ
borbena masa	13.850 kg
posada	3 + 7
duzina	6,42 m
sirina	2,9 m
visina	2,2 m
motor	HS-115; OM-403 (A i A1)
snaga motora	191kW pri 3.000 obr/min; 235kW pri 2.500 obr/min
brzina po putu	60km/h; 65km/h
borbeni radijus	350-500 km
zapremina rezervoara	510 l
naoruzanje	top M-55 od 20mm, mitraljez M-86 PKT od 7,62mm i PO rakete 9M14M; top M-86 od 30mm (A1)
borbeni komplet	400 granata 20mm, 2000 metaka 7,62mm i 4 rakete
oklop	9-14mm